Tesko da ce opozicija biti u stanju da organizuje generalni strajk radnika. Dovoljno je sto je u ovom trenutku u Srbiji pokrenula sirok narodni, pa i studenstki protest.

U Srbiji ne postoji, pogotovu pod komunizmom, razvijenija tradicija sindikalnog pokreta i sindikalnih borbi. Sindikalci su daleko razbijeniji u Srbiji danas nego politicke stranke. I iskustvo velikog dela nase javnosti sa sindikalnim borbama, i razlicitim metodama sindikalnih borbi je skrominije nego kada je rec o politickim strankama i pravilima koja vaze u stranackom zivotu i medju stranackim odnosima. Na neki nacin, iskustvo Kragujevca i jednog velikog strajka u Kragujevackoj Zastavi, od pre nekoliko meseci, na to nas najbolje upucuje. Strajk koji je izbio, izbio je tek u delu Kragujevacke Zastave, preneo se na drugi deo tog velikog privrednog giganta, ali nije zahvatio ceo Kragujevac. Tesko je ocekivati da bi se to u ovom trenutku moglo desiti u Srbiji.

Dakle, kada je rec o nezadovoljstvu, kada je rec o strajkovima radnika, moze se ocekivati mnogo takvih vatri sirom Srbije, na sve strane, saglasno sa sirokim narodnim protestom u Srbiji, ali i ne moze se ocekivati jedna vatra, jedan genralni strajk koji bi zahvatio celu Srbiju.


14400

Nazad a pitanja...

Postovani gospodine Pavlovicu,

u pravu ste kada podvalcite da su Demokratska Stranka (DS), Srpski Pokreta Obnove (SPO) i Gradjanski Savez Srbije (GSS) u izvesnoj meri monopolizovali demosntracije koje se ovih dana odvijaju u Beogradu. To se odnosi na deo demonstracija, odnosi se na deo demonstracija kojima ne rukovode, u kojima ne ucestvuju studenti. Ali i u tom delu demonstracija, ovaj monopol triju stranaka: DS, SPO i GSS bio je u izvesnoj meri ogranicen.

Sam protest, same demonstracije, uveliko nemaju vise stranacki karakter, imaju nadstranacki karakter. Na neki nacin bi se moglo reci da na ovim demonstracijama mnogo vise narod vodi stranke nego sto stranke vode narod.

Kada je rec o Demokratskoj Stranci Srbije, cije ste clanove, simpatizere, simbole, zastave videli u demonstracijama (ali ne i celnike same stranke medju onima koji se obracaju demonstrantima) u pravuste, celnici DSS nisu pozvani od organizatora jednog dela demosntracija: DS, SPO i GSS da se obrate ili da se obracaju demonstrantima.

Mislim da nije slucajno sto je DSS, jedna opoziciona stranka, potpuno jasne nacionalne i demokratske orjentacije, izuzeta iz ovih protesta. Na neki nacin, za ekstremno anacionalne pa i antinacionalne stavove u ovim demonstracijama zastupaju SPO i GSS, DSS je suvisna. U slovima vodecih ljudi, pre svega SPO, u vise navrata je isticano da je i koalicija koja je formirana za Savezne izbore, i u kojoj su se pored ove tri stranke nasle i DSS, presiroka koalicija. Ona je presiroka u toliko, sto u ceo ovaj sastav unosi jednu nacionalnu notu, nacionalnu poruku koja nije po volji pre svega SPO i GSS. Moglo bi se postaviti pitanje, zasto je na ovo pristala DS Zorana Djindjica, ali odgovor na ovo pitanje bi najverovatnije trebalo traziti u cinjenici da se ona u velikoj meri saglasila poslednjih meseci sa programskim i politickim stavovima anacionalne koalicije koju cine SPO i GSS.

Na kraju krajeva, i u samoj cinjenici da su medju onima koji su se obracali iz prostorija DS na Terazijama, okupljenim demonstrantima, da su se medju njima nasli predstavnici vise separatistickih stranaka u Saveznoj Republici Jugoslaviji: Slavko Perovic iz Liberalnog Saveza Crne Gore, Nenad Canak iz Vojvodine, nekoliko predstavnika Kosovskih Albanaca, nekoliko predstavnika razlicitih frakcija stranki Demokratske Akcije ukljucujuci i samog Ugljanina. I same cinjenice da se medju onima koji su podrzali organizatore demonstracija nasao i veliki broj antisrpski orjentisanih Francuskih intelektualaca, treba potraziti objasnjenje, zasto medju onima koji se obracaju okupljenom narodu se ne nalaze predstavnici DSS? Ali oni su u samom narodu. Karakter ovih demonstracija je mnogo siri, od necega, od poruka koje pokusavaju da mu nametnu DS, SPO i GSS.


14400

Nazad a pitanja...

Postovani gospodine Marjanovicu,

vase pitanje o tome kako gledam na politicke ideje i politicko delovanje Dimitrija Ljotica, kao i na odredjene njegove misli, koje je on izlozio u knjizi "U Revolucija i ratu", stampane sesdeset prve godine od strane iskre u Minhenu, zahtevalo bi mnogo iscrpniji odgovor i odvelo bi nas dalje u istoriju.

Pokusacu da na vase pitanje ipak odgovorim sasvim kratko. Kao politicar, kao mislilac, Dimitrije Ljotic nesumnjivo predstavlja jednu mnogo slozeniju licnost, sasvim drugaciju od nacina na koji je ona prikazivana u zvanicnoj komunistickoj, Jugoslovenskoj istoriografiji. Sto se tice Ljoticevih poruka koje navodite, tesko da se svako ko drzi do morala u politici nebi sa Ljoticevim stavovima mogao sloziti. Ali naravno treba imati i nesto drugo na umu.

Poruke koje se navode ipak su starije od samog Dimitrija Ljotica, spadaju rekao bih u jedan fond opstih, moralnih, i politickih vrednosti formulisanih na razlicite nacine od razlicitih politicara ili politickih mislilaca, mnogo pre pojave samog Dimitrija Ljotica.


14400

Nazad a pitanja...

Postovani gospodine Glisicu,

na vec ranije postavljana pitanja o tome zasto se licno nisam prikljucio protestu na Beogradskim ulicama i u gradovima Srbije odgovorio sam vec na pitanja nekih vasih prethodnika.

DSS i ja licno smo uveliko ukljuceni u siroki narodni i studentski protest. Samo u jednom delu tog protesta licno ne ucestvujemo. Onom delu kojem se celnici koalicije Zajedno (Zoran Djindjic, Vuk Draskovic i Vesna Pesis) obracaju iz dana u dan skoro istim porukama okupljenom narodu. U svemu drugom, preko clanova stranke, preko simpatizera, razlicitim izjavama i stavovima je DSS uveliko ukljucena u siroki narodni protest. Jedan deo naseg angazovanja u demonstracijama je vezan za Univerzitet. Veliki deo nasih prijatelja, clanova stranke, funkcionera koji su istovremeno i Univerzitetski nastavnici, na ovaj nacin su ukljuceni u protest.

Sam sam u prilici da se ne mogu obratiti studentima jer njihovo okupljanje, na njihov zahtev i po njihovoj zelji ima nestranacki karakter. Davno sam prestao da budem Univerzitetski nastavnik - jos '74-te godine kada sam u vreme cistke na Beogradskom Univerzitetu, Univerzitet morao da napustim. Ali i delovanjem i simpatijama, i preko clanova i simpatizera DSS je, kako smo to u vise navrata isticali, ponavljala u samoj matici narodnog protesta i narodnog otpora autorativnom Milosevicevom rezimu.


14400

Nazad a pitanja...

Dragi oce Milose,

postavljate pitanje zasto se vodje svih opozicionih stranaka nisu ujedinile protiv zajednickog neprijatelja?

Bio je vise pokusaja ujedinjavanja opozicije u Srbiji - to je poruka, to je vapaj, koji se najcesce cuje na stranackim skupovima u Srbiji. Ti pokusaji su imali najvise izgleda na uspeh kada su stranke formirane na prvim izborima devedesete i devedeset i druge godine. Neke od tih prilika su nazalost propustene. Stranke su formirane; prilika da se na samom pocetku formira jedan najsriri savez svih opozicionih stranaka kakav je postojao u drugim bivsim komunistickim drzavama: u Poljskoj, u Bugarskoj, u bivsoj Cehoslovackoj ili Ceskoj, je kod nas propusten.

Tesko da se stvari u tom pogledu mogu ispraviti, mada se DSS tokom cele ove godine zalagala za najsiri savez svih opozicionh stranaka koji bi obuhvatio cetiri velike opozicione stranke u Srbiji: Srpsku Radikalnu Stranku, Srpski Pokret Obnove, Demokratsku Stranku i Demokratsku Stranku Srbije. Nas poziv za zajednicko delovanje protiv zajednickog neprijatelja do pobede, do promene uslova za politicko delovanje, do donosenja novog Ustava, nije naisao na odjek kod drugih stranackih vodja i zato se i na ove izbore izaslo samo delimicno ujedinjeno.

Ali ako je to tako, ostaje nesto drugo na cemu treba raditi i oko cega se treba potruditi. To su sami uslovi pod kojima opozicione stranke izlaze na izbore. Rekao bih da je u ovom trenutku, sest godina od kada postoji vise partiski sistem u Srbiji (doduse vise formalno nego i stvarno) daleko vaznije je od strane svih opozicionih stranaka ne toliko da se ujedine, vec da budu jedinstvene u necem drugom. U borbi za izborne, mediske, uslove politickog delovanja, uslove izborne kampanje koji bi bili takvi da izbori, koliko-toliko budu slobodni i posteni.

U danasnjim uslovima, pod Milosevicevim rezimom biti idealni, ali ipak da budu koliko-toliko ravnopravni kako bi volja biraca nasla svoj odraz i u sastavu svih Skupstina, od onih u opstinama, do Savezne Skupsitene zajednicke drzave Srbije i Crne Gore, dakle Savezne Republike Jugoslavije.


14400

Nazad a pitanja...

Draga Ljiljana,

pre svega puno pozdrava vama i Dejanu.

Kada pitate za uticaj koji je DSS imala na formiranje stava koalicije "Zajedno" posle drugog kruga lokalnih izbora, moci cu reci da je taj uticaj DSS bio veoma mali. Koalicija Zajeno je u prvi mah, kada kazem koalicija "Zajedno" mislim na tri politicke stranke (SPO. DS i GSS), donela odluku o tome da se genralno bojkotuje treci krug lokalnih izbora. Zatim je taj bojkot primenjivan od slucaja do slucaja. Pribeglo se jednom selektivnom bojkotu i na jedan nacin nama nedovoljno razumljiv, izbori nisu bojkotovani u gradovima, kao sto je primera radi Kragujevac i Uzice, a bojkotovani su u gradu kakav je Beograd, u samoj prestonici.

Tako se desilo na jedan neobican nacin da opozicija, ili koalicija "Zajedno", dobije treci krug lokalnih izbora i preuzme vlast u Kragujevcu i Uzicu, a po meni cinimi se da propusti da preuzme vlast izlazeci na treci krug izbora u Beogradu. Za ovo poslednje je bilo posebno razloga jer je na Beogradskim ulicama bilo puno onih koji su protestovali, bilo je puno narodnog gneva i nezadovoljstva, i mislim da se iz tog gneva i nezadovoljstva moglo izvuci dovoljno podjednako gnevnih i nezadovoljnih biraca koji bi izasli u treci krug izbora u Beogradu i omogucili opoziiji i koaliciji "Zajedno" pobedu.

Neko ce reci da bi socijalisti i posle toga pokusali da dokazu da nisu izgubili ali bi se nasli u daleko tezem polozaju pod prismotrom, pod budnim okom, u ovom trenutku vec i medjunarodne javnosti.

Na neki nacin su u kradji u drugom izbornom krugu, kada je rec o Beogradskim izborima uhvaceni naknadno. Za mogucnu kradju u trecem izbornom krugu stvari bi stajale teze - na neki nacin bi se unapred pazilo i polazilo od toga da ce pokusati jos jedanputa da falsifikuju izborne rezultate. Jednom recju, mislim da je postojala velika sansa da se dobiju izbori u Beogradu. Ostaje nejasno zasto su SPO, DS pre svega, postupile drugacije i pozvale birace da na treci krug lokalnih izbora u Beogradu ne izadju.

Bilo kako bilo, Demokratska Stranka Srbije se trudila da i u ovoj stvari, kao i u nekim drugim, bez obzira na ozbiljne razlike izmedju DSS i koalicije "Zajedno" ispolji maksimum opozicione solidarnosti pa je poziv na bojkot koalicije "Zajedno" za treci krug opstinskih, odnosno gradskih izbora u Beogradu podrzala.

Na vase pitanje o tome kakva su nasa predvidjanja za predstojece republicke izbore, rekao bih da sve zavisi od uslova pod kojima ce se ti izbori odrzavati. Budu li ti uslovi koliko-toliko ravnopravni onda se treba nadati dobrom. Ukoliko se jos jedan puta pristane da socijalisti menjaju izborni sistem, da povecavaju broj izbornih jedinica, ukoliko se na izbore izadje pod teskom, krajnje nepovoljnim medijskim uslovima, onda ce sama priroda izbornog sistema na republickim izborima presuditi. Ta posebna vrsta proporcionalnog sistema, iskvarenog proporcionalnog sistema, mogla bi nazalost jos jedared doneti pobedu socijalistima kao sto je to bio slucaj i na saveznim izborima.

Jer, da podvucem i na to, uspeh opozicije na lokalnim izborima 17. novembra u Srbiji je u velikoj meri izazvan posebnom vrstom izbornog sistema - vecinskim sistemom sa glasanjem u dva kruga. To je takav izborni sistem koji u drugom krugu omogucava, ili podstice da se glasovi svih nezadovoljnih, svih onih koji su protiv dosadasnje politike Socijalisticke Partije Srbije skupljaju, sabiraju, i da tim glasovima svih stranaka, ne samo koalicije "Zajedno" vec i Demokratske Stranke i Radikala se socijalisti poraze.

Proporcionalni izborni sistem na Saveznim izborima je drugaciji. On nema te efekte, on je omogucavao na jedan poseban nacin Socijalistima da kradu po malo u velikom broju izbornih jedinica i omogucio je nesto sto je bilo zaista neobicno iznenadjenje za nasu javnost. I za vlast i za opoziciju, i za medjunarodnu javnost: da Socijalisti dobiju Savezne izbore 3. Novembra, a izgube opstinske izbore 17. Novembra. Rekao sam i podvalcim, presudio je, cinimi se, ponajvise izborni sistem, odnosno vrsta izbornog sistema.

Najzad na pitanje o tome da li ce na Saveznom nivou doci do promene Ustava i na koji nacin Socijalisti mogu naparbiciti preko potrebnu dvotrecinsku vecinu, u ovom trenutku nije lako predvideti stvari. U velikoj meri jedna takva promena Saveznog Ustava zavisi i od stava Crnogorskih Socijalista - Demokratske partije Socijalista, ali ako socijalistima bude potreban jedan broj glasova da dodju do dvotrecinske vecine, on ce se naci u krugu stranaka koje su u formalnom smislu opozicione stranke. Teze nego ranije, ali mislim da mogucnost za nesto tako postoji.


14400

Nazad a pitanja...

Postovani gospodine Davidovicu,

protest koji se zadnjih nedelja odvija u gradovima Srbije, pre svega u Beogradu, nesumnjivo je da ce mnogo stosta promeniti u Srbiji. Rekao bih da se mnogo stostau Srbiji promenilo i pre ovog protesta, a pokazalo se da Socijalisticka Partija Srbije moze da izgubi izbore. To je veoma vazno, ne samo u politickom vec i u psiholoskom smislu. Srpski narod se na neki nacin sa zakasnjenjem prikljucio onim narodima istocne Evrope, onim postkomunistickim drzavama u kojima su komunisti malo po malo porazeni.

Na neki nacin bi se moglo reci da se mozda i u Srbiji odvija nesto poput Rumunskog scenarija. Ali ne Rumunskog scenarija vezanog za svrgavanje sa vlasti diktatora Causeskog, vec na dogadjaje posle njegove likvidacije. Na preuzimanje vlasti od strane nekomunisticke opozicije, korako po korak. Nekomunisticka opozicija u Rumuniji je prvo osvojila gradove, tacnije receno prestonicu Bukurest, zatim je dobila parlamentarne izbore, a najzad i predsednicke izbore. Mozda ce tim putem, kroz te faze proci i promene, i demokratska transformacija Srbije.

Sto se tice samih protesta oni su pokazali da narod u Srbiji, u Beogradu moze da se okupi oko jedne zajednicke ideje, protiv jednog autorativnog rezima, i da to okupljanje naroda moze da traje danima a da se u zahtevima, u suprotstavljanju rezimu ne posustane ni malo. Bar ne do sada.


14400

Nazad a pitanja...

Postovani gospodine Borkovicu,

Nesumnjivo je da ce se ugled Srbije poboljsati u svetu ako opozicija dodje na vlast. Rekao bih da se ugled Srbije poboljsao vec samom cinjenicom da se prvi put na jedan jasan nacin opozicija suprotstavila vlasti, pokazala da moze da dobije izbore, da ih dobije, makar se radilo u ovom slucaju samo o lokalnim opstinskim izborima, izborima u pojedinim velikim gradovima u Srbiji.

Bilo kako bilo, to je vecina birackog tela u Srbiji. Najveci deo biraca zivi u onim gradovima u kojima je opozicija ove izbore dobila. Samim tim je i slika o Srbiji promenjena. Za medjunarodnu javnost, za Zapad pre svega, za Sjedinjene Drzave, do nedavno je, do pre nekoliko nedelja, u Srbiji postojala samo vlast, samo autorativni rezim, ili tacnije receno jedna licnost koja je taj rezim personifikovala - Slobadan Milosevic.

Sada, prakticno u nekoliko nedelja, skoro za 180 stepeni, Stejt Department je promenio svoju sliku, predstavu o Srbiji. Za njega u Srbiji postoji u ovom trenutko i vlast i opozicija. To je nesumnjivo znacajna promena. Srbija vise ne predstalja crnu rupu u postkomunistickom svetu i u toliko ce nesumnjivo ugled Srbije biti poboljsan, bez obzira na to kakve ce politicke poteze vuci oni koji dodju posle Milosevica, sa kojim problemima ce se suociti, koje ce greske ciniti i pred kojim ce se iskusenjima naci.


14400

Nazad a pitanja...

Postovani gospodine Jovicu,

razlike izmadju DSS, rekao bih po svojim stavovima, najbiliza je po svom politickom programu i politici Srpske Demokratske Stranke Republike Srpske. Razilke izmedju Demokratske Stranke Srbije, i stranaka kakve su Srpski Pokret Obnove i Gradjanski Savez Srbije, predstavljaju nesto sasvim poznato. I verovatno time treba objasnjavati pored ostalog i cinjenicu da se u vreme velikih demonstracija u Beogradu, izazvanih zaista skandaloznom izbornom kradjom pocinjenom od strane Milosevicevih socijalista 17. novembra u toku drugog kruga lokalnih izbora, da se, dakle, na tim velikim demonstracijama na kojima se okupljenoj masi obracaju Vesna Pesic i Vuk Draskovic, ne nalazi niko iz Demokratske stranke Srbije. Postoje i drugi razlozi zasto je to tako, ali s obzirom na pitanje koje ste vi postavili rekao bih da je jedan od veoma vaznih razloga, sto na ovim skupovima, bar kad je rec o strankama koje predvode Vesna Pesic i Vuk Draskovic se ozbiljna nacionalna pitanja i nacionalne teme ne otvaraju.

Jedan od govornika pozvanih da se obrati sa mesta sa kojeg se obracaju predsednici Srpskog pokreta obnove i gradjanskog saveza Srbije je rekao da je Slobodanu Milosevicu daleko vaznije bilo da sacuva neku od opstina beogradskih, recimo Savski Venac na kome i sam zivi, daleko vaznije nego da sacuva i Srpsku Krajinu. Cini mi se, to bi se isto moglo reci i za ljude koji predvode SPO i GSS, ne govorim ovo bez argumenata i bez cinjenica. Sama cinjenica da se na ovim skupovima ne govori o ozbiljnim nacionalnim pitanjima, o Srpskoj nacionalnoj katastrofi u Srpskoj Krajini, o svemu onome sto nas tek ceka u Srbiji, o buducnosti Kosova. Sama cinjenica da se u skupovima kojima pecat daju, pre svega SPO i GSS pozivaju i govore predstavnici prakticno, fakticki, separatistickih stranaka iz Crne Gore, sa Kosova i Vojvodine, najbolje govori o karakteru tih skupova. To je jedan od razloga zasto nas, uz poznate razlike koje postoje izmedju DSS i SPO, na ovim skupovima nema.



14400

Nazad a pitanja...

Postovani gospodine Vasiljevicu,

svakako da sve nas zanima pitanje koliko je Socijalisticka Partija Srbije monolitna, koliko njen vodja Slobodan Milosevic kontrolise ljude na vrhu i koliko su i dokle su oni spremni da mu budu lojalni.

Proteklih godina bili smo svedoci, rekao bih, izuzetne lojalnosti, ili uzajamne povezanosti, ili uzajamne zavisnosti izmedju vrha socijalista i njegovog clanstva, izmedju, pre svega, samog Milosevica i ljudi u vrhu Socijalisticke Partije Srbije. U poslednje vreme doslo je do nagle promene. Rekao bih, vise nego ikad, u redovima Socijalisticke Partije Srbije dolazi do osipanja, do podele, do necega sto komunisti zovu diferencijacijama. Jedan veliki deo ljudi u samom vrhu partije, u drzavnim organima otkazuju poslusnost. Spremni su da predju na drugu stranu. Ponasaju se onako kako se ponasaju pacovi na brodu koji pocinje da tone. Tih podela ima na razlicitim stranama i dokaza koji govore o tome da je u nekada monolitnoj vladajucoj Socijalistickoj Partiji Srbije doslo do potresa i podela.

O tim podelama govori sasvim drugaciji, uzdrzaniji stav, i drugacija ocena protesta i izborne kradje socijalista koja dolazi od njihove ideoloske sabrace u Crnoj Gori. Stav crnogorskih socijalista, kada je rec o izborima, o izbornim uslovima, o nasilju koje je primenjeno na beogradskim demonstracijama je sasvim drugacije od onoga kako demonstriraju celni ljudi vladajuce partije u Srbiji.

Sem toga u samoj Socijalistockoj Partiji Srbije ima vise podela na one socijaliste koji su bili skloni tome da se priznaju izborni rezultati i pobeda opozicije odnosno poraz socijalista i na one druge koji, poput samog Slobodana Milosevica po svaku cenu odbijaju da se suoce sa stvarnim izbornim rezultatima. Jedna od stvari koja najvise govori o ovim podelama je otkazivanje poslusnosti jednog broja novinara, urednika, koji su do juce bili verni Slobodanu Milosevicu. Povrh svega, i mozda i najzanimljivije od svega jeste da je jedan veci broj pripadnika sudijskog staleza, ukljucujuci ljude iz samog vrhovnog suda Srbije se ogradio od velike Miloseviceve izborne kradje. Dakle, radi se o ozbiljnim podelama i ozbiljnim potresima u redovima Socijalisticke Partije Srbije koje nagovestavaju njen i buduci porez i nimalo svetlu buducnost.

Drugo vase pitanje, sasvim nevezano za ovo, odnosi se na ocenu karaktera Vuka Draskovica kao jednog od vodecih opozicionih politicara u Srbiji. Da li je Draskovic nestabilan politicar?

Odgovorio bih na Vase pitanje: delimicno da, ali mislim da Draskovic spada u red onih politicara s kojima je tesko sloziti se ili bar Demokratska Stranka Srbije tesko moze da se slozi. Vise zbog njegovih stavova i nacina na koje ih izlaze, nego zbog nestabilnosti. Rekao bih da je u jednom trenutku promenivsi svoje stavove pre vise godina, u odnosu na prvobitne nacionalno po mnogo cemu ekstremne stavove iz '90. godine , presavsi na jednu anacionalnu poziciju Draskovic poslednjih godina u svojim stavovima, ma koliko to zvucalo neobicno ipak stabilan. Rekao bih mnogo stabilniji od vodecih politickih licnosti u Srbiji ili lidera nekih drugih stranaka, poput Zorana Djindjica koji je daleko vise, na jedan krajnje oportunisticki nacin svoje stavove menjao. Od jednog prvobitno anacionalnog stava ka nacionalnom stavu, vezama manifestovanim sa Republikom Srpskom, a zatim se opet vracajuci u poslednje vreme, poslednih meseci, u jednu orijentaciju koja je u svemu anacionalna i koja je u necemu bliska politici vladajuce stranke.

Naime, u ovom trenutku u Srbiji i vlast i stranke kejem se suprotstavljaju, koje tu vlast osporavaju, mislim pre svega na Draskovicevu i Djindjicevu stranku, u mnogo cemu zastupaju jednu vrstu anacionalne politicke orijentacije, u mnogo cemu se zapravo nadmecu za naklonost svoga gazde u Vasingtonu.


14400

Nazad a pitanja...

Odgovor Misku iz Toronta:

Vidim po svemu da ste doboro obavesteni o kretenjima u Demokratskoj Stranci od samog njenog osnivanja. Da ste i u stvaranju Demokratske Stranke '89-te kao i ja ucestvovali pa vam zato i na vase pitanje o razlozima podele u Demokratskoj Stranci necu opsirnije mnogo govoriti. Bar kad je rec o odvajanju Demokratske Stranke Srbije 1992. godine rekao bih da se radi o jednoj koja je imala politicki nacelni programski karakter i u kojoj nije bilo niceg licnog. U tom trenutku, odvojivsi se od stranke na cijem celu su se nalazili Dragoljub Micunovic i Zoran Djindjic, smatrali smo i isticali da su Srbiji i zajednickoj drzavi Srbije i Crno Gore preko potrebne radikalne promene, promene sistema, a ne promene u sistemu.

Stav u Demokratskoj stranci, stav Zorana Djindjica i Micunovica je bio drugaciji. Oni su se zalagali zapravo za evolutivne, male promene, za promene u sistemu, bili su protiv bilo kakvih korenitih promena, protiv naseg zalaganja za donosenje novog ustava i u Srbiji i u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Pristup jedne grupe, one koja je ostala u Demokratskoj stranci koju su predvodili Djindjic i Micunovic, bio je u prilog evolutivnih promena, necega sto sam tada nazvao promenama u skladu sa nacelom socijalisticke evolucije.

Drugi deo stranke, koji se izdvojio u Demokratsku stranku Srbije, ciji sam predsednik od tada, zalagao se za radikalne promene sistema, za donosenje novih ustava, za nesto sto smo nazvali poput onoga sto se desilo u celoj istocnoj Evropi, za promene koje bi imale u sebi karakter demokratske revolucije. Dakle, to su bili razlozi za tu najvazniju, najznacajniju podelu u Demokratskoj Stranci. Svakako da bi bilo bolje da do te podele nije doslo, ali su razlozi za nju bili isuvise ozbiljni da bi ljude toliko razlicitih politickih uverenja mogli odrzati na okupu u okviru jedne iste politicke organizacije.

Vase drugo pitanje odnosi se na proteste koji su u toku, i naravno na procenu izgleda tih protesta. U osnovi jesam optimista, mislim da ce ovaj veliki narodni protest u Srbiji dati svog rezultata, da ce pokazati snagu naroda, da ce pokazati da se izbori mogu i dobiti, da se izbornim kradjama socijalista moze suprotstaviti velikim masovnim otporom. Naravno, dodao bih i nesto drugo. Ako stvari uzmu drugi tok, ako se ova velika narodna energija iscrpi, ako se procerda, onda bi efekti ovih promena, ovog velikog protesta mogli da budu beznacajni i mogli bi da se krajnje nepovoljno odraze na predstojece, veoma vazne republicke izbore u '97. godine. Ja ipak, uprkos rezervama i zebnjama ove vrste ostajem u osnovi optimista, kada je rec o tome sta ce ovaj veliki narodni protest u Srbiji ostaviti za sobom. Slozio bih se potpuno sa Vama da je jedna od gresaka opozicije na poslednjim izborima, ili dela opozicije na poslednjim izborima, sto je daleko veci znacaj pridavala lokalnim nego saveznim izborima. Tako se desilo da savezni izbori budu izgubljeni, a dobijeni lokalni izbori. Bez obzira na znacaj pobede na lokalnim izborima, cinjenica jeste da u opstinama i u gradovima u Srbiji, pa i u Beogradu ima veoma malo vlasti. Opstine su u Srbiji razvlascene, obezvlascene, vlast je u Srbiji centralizovana, Srbija je centralizivana drzava i zato je ta pobeda opozicije na lokalnim izborima ogranicenog karaktera. Tek pobeda na parlamentarnim izborima, bilo republickim, bilo saveznim moze dovesti do te presudne promene u Srbiji, tek ta pobeda predstavlja pravu pobedu opozicije i definitivno oglasava odlazak socijalista sa vlasti u Srbiji.

Do toga ovog puta nije doslo, ali treba se nadati da kao sto sam vise puta govorio da ce mozda opozicija u Srbiji ici onim putem kojim je isla opozicija u nekim postkomunistickim zemljama, recimo u Rumuniji. Osvajati vlast deo po deo, ici od manjeg ka vecem, od sitnijeg ka krupnijem, osvajati prvo opstine i gradove, a zatim i parlamentarnu i predsednicku vlast na predstojecim izborima.


14400

Nazad a pitanja...

Postovani gospodine Pavlovicu,

Demokratska Stranka Srbije ucestvuje u demonstracijama i u Beogradu i u unutrasnjosti Srbije, ucestvuje preko univerzitetskih profesora i u studentskom protestu. Jedini izuzetak, kao sto sam vise puta objasnjavao i nasoj javnosti i nasim prijateljima u dijaspori jeste moje licno ucestce na ovim demonstracijama u onom delu demonstracija koje organizuju Srpski Pokret Obnove, Demokratska Stranka i Gradjanski Savez Srbije, u obracanjima demonstrantima na beogradskim ulicama, u porukama koje svakodnevno upucuju Vuk Draskovic, Zoran Djindjic, i Vesna Pesic ne ucestvujem iz jednostavnog razloga zato sto nisam od organizatora ovog dela skupova pozvan da se okupljenim ucesnicima narodnog protesta obratim. Razlozi za to postoje, ne samo formalne nego i sustinske prirode. Vezani su za razlike u politickim, pogotovo spoljnopolitickim ili nacionalnim stavovima Demokratske Stranke Srbije i Srpskog Pokreta Obnove, ali to je daleko manje vazna stvar u odnosu na cinjenicu da cela stranka stoji iza demonstracija, da ih podrzava i da na neki nacin, svojim stavovoima, svojim politickim porukama u samoj matici sirokog narodnog protesta u Srbiji.


14400

Nazad a pitanja...

Postovani gospodine Gavricu,

Demokratska Stranka Srbije ima jedan dobro poznat stav prema Republici Srpskoj, stav koji prakticno nije ni u cemu promenjen od izbijanja rata u bivsoj Bosni i Hercegovini od sklapanja Dejtonskog mira, od izbora koji su 14. septembra odrzani u Republici Srpaskoj.

Najkrace receno, stanoviste Demokratske Stranke Srbije o Republici Srpskoj moglo bi se izraziti na sledeci nacin: Uvazavajuci Dejtonski sporazum kao cinjenicu sile, a ne pravde i prava, DSS smatra da treba ciniti sve da se Republika Srpska, ta drzava u tudjoj drzavi, u Bosni i Hercegovini sto vise osamostali, bude sto samostalnije, svoje atribude drzavnosti sto vise da istakne, i normalno, da se opet uspostave sto cvrsci odnosi izmedju Republike Srpske i Srbije. Kada govorimo o uspostavljanju tih odnosa imamo na umu cinjenicu da i Dejtonski sporazum omogucava takve paralelne specijalne odnose izmedju entiteta u Bosni i Hercegovini i susednih drzava.

Naravno, kao mali narod, u prilikama u kojima se nalazimo, mi ne mozemo uciniti ono sto su, recimo Nemci u Saveznoj Republici Nemackoj ucinili posle Drugog Svetskog Rata proklamujuci u svom ustavu iz 1949. godine ujedinjenje zapadne i istocne Nemacke kao nacionalni cilj. Mi to ne mozemo uciniti, jer na tom cilju ujedinjenja Srba s ove i s one strane Drine, dveju sprskih drzava, moramo teziti, stremiti, svim sredstvima. To je nas nacionalni cilj.

On je na neki nacim, u mnogo cemu podudaran sa nacionalnom politikom, sa nasim nacionalnim ciljevima pre prvog svetskog rata, kada se i pored toga sto su Bosna i Srbija bile dve razlcite, odvojene, drzavnom granicom podeljene celine, smatralo da su tesno povezane. Jovan Ducic je s pravom pisao da su Srbija i Bosna nedeljive i u ono vreme pre 1914., kada je Bosna bila u drugoj drzavi. Tu vrstu politike moramo i danas u promenjenim, drugacijim medjunarodnim okolnostima slediti, i ta politika za sto cvrscim povezivanjem Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije je politika Demokratske Stranke Srbije. Ona se u mnogo cemu razlikuje, naravno od vladajuce politike u Srbiji, od politike pojedinih opozicionih stranaka koje se zalazu zapravo za intergraciju Republike Srpske u Bosnu i Hercegovinu. Nasa politika je politika izdvajanja Republike Srpske i njenog priblizavanja i ujedinjena sa Srbijom. Od te politike se ne moze i ne sme odustati.

Najzad, vi postavljate pitanje i kako gledamo na pitanje Srba prognanih iz svojih domova koji ne mogu da se vrate u njih. Mislim da u tom pogledu postoji izvesna razlika izmedju nasih izbleglica iz Republike Srpske Krajine. Tesko da se njihov povratak tamo moze zamisliti i treba sve ciniti na njihovoj integraciji u drustvo u Srbiji, pronalazenje posla, omogucavanje da jednostavno, raznim olaksicama, raznim povlasticama kada se radi o onima koji se bave privatnim poslom, a kada se radi o poljoprivrednicima, njima omoguci potpuno ukljucenje u ovdasnji zivot. To sada nije slucaj. U velikoj meri su to ljudi liseni osnovnih ljudskih prava, ljudi cije drzavljanstvo nije regulisano. Za regulisanje njihovih prava, za regulisanje njihovog statusa drzavljanstva u Srbiji se Demorkatska Stranka Srbije zalaze. Pre svega kad je rec o ljudima iz Republike Srpske Krajine jer je svesna toga da njima povratka u Tudjmanovu Hrvatsku nema. Sto se tica Srba iz Rapublike Srpske, tu su vec prilike drugacije i treba prepustiti njima na volju da li ce odluciti da se vrate u Republike Srpsku ili ce potraziti svoj novi dom u Srbiji.


14400

Nazad a pitanja...

Postovani gospodine Stojanovicu,

u protestu i demonstracijama u Beogradu i mnogim gradovima u Srbiji vlast je posegla i za nasiljem. Najbrutaliniji takav primer je nasilje pocinjeno nad mladim demonstrantom Dejanom Bulatovicem. Medjutim mislim da je ipak nasilje koje je do sada vlast ispoljila bilo ogranicenog karaktera, da je ma koliko bahat i samoziv i autoritaran Milosevicev rezim bio on u velikoj meri ogranicen, kad je rec o demonstracijama direktnim upozorenjima i pretnjama americke administracije.

Postoje dve stvari koje je za sada od poruka koje su mu upucene iz State Depertmenta, Slobodan Milosevic bio prinudjen da poslusa. Prvo upozorenje se odnosilo na primenu sile protiv demonstranata, osnosno, tacnije receno na upozorenje americke administracije da ne sme biti nasilja ni na jednoj ni na drugoj strani vlasti i opozicije. Do toga zaista, sem u ogranicenim razmerama, nije doslo, mada je jedan veliki broj demonstranata bio preko noci uhapsen i po brzom postupu upucen na izdrzavanje kazne.

S druge strane sve ono sto se desava na beogradskim ulicama i podsecanja na 9. mart 91. godine postavljaju pitanje nece li se i ovog puta jos jedanput desiti trgovina izmedju vlasti i pojedinih opozicionih lidera, a na stetu naroda koji, eto vec nedeljama protestvuje na begradskim ulicama. Nadajmo se da do toga nece doci, mada u ovom trenutku dok se masovno protestvuje na beogradskim ulicama ima dovoljno indicija da pojedini opozicioni lideri, doduse ne direktno vec indirektno, pregovaraju sa Slobodanom Milosevicem, ali treba se nadati da se neki od negativnih stvari, nesto od onoga sto se desilo ranije nece dogoditi zarad nekih sitnih politickih dobitaka i sicara.

S druge strane postavljate s pravom pitanje kako to da poziv ili predlog koji je DSS uputila, apel da sve opozicione stranke vrate sve svoje opozicione mandate u opstinama, u Republickoj Skupstini, u Saveznoj Skupstini, kako taj apel nije naisao na odziv kod drugih opozicionih stranaka. Doduse bilo je nekih slicnih reakcija i predloga u nekim opozicionim strankama, pre svega clanicama koalicije "Zajedno", u Srpskom pokretu obnove, Demokratskoj stranci, Gradjanskom savezu Srbije, ali mislim da je to zalaganje za tu istu ideju bilo vise na recima.

Vaznije od svega jeste objasniti u cemu je smisao ove inicijative DSS o vracanju svih mandata. Pa jednostavno cini nam se ako se svi drugi metodi politickog delovanja iskoriste, iscrpe, protesti na ulicama, pritisak na rezim, spoljni pritisak koji do sada jos uvek nije uspeo da slomi Milosevica da promeni njegovu odluku da prizna izbornu pobedu opozicije. U jednom takvom slucaju opozicija u Srbiji ostaje jos uvek jedno jako politicko sredstvo. To jako politicko sredstvo jeste da se vracanjem svih mandata osvojenih i na ovim izborima i na ranijim izborima i u opstinama i u Republickoj Skupstini prakticno potpuno delegitimizuje Miloseviceva vlast, sadasnji rezim. Da se prakticno sve skupstina od opstinskih do Savezne Skupstine pretvore u jednopartijske skupstine da se isprazne od opozicionih predstavnika, odbornika i poslanika. Do kraja ospori poslednja nit kakvog takvog legitimiteta sadasnje vlasti i da se samim tim izazovu ili podstaknu novi izbori u Srbiji. Ti bi izbori naravno morali biti pod drugacijim, pod ravnopravnim uslovima. To je nas stav, iznosili smo ga u vise navrata. Nismo od njega odustali, ali naravno ne mozemo uticati na druge da ga prihvate.


14400

Nazad a pitanja...

Postovani gospodine Krsticu

pobeda opozicije na zadnjim izborima, ili tacnije receno na lokalnim izborima 17. novembra veoma je znacajna. Bilo bi naravno znacajnije i povoljnije da je opozicija dobila i jedne i druge izbore, i parlamentarne, opste i lokalne. Medjuti, i ovakva delimicna pobeda opozicije veoma je znacajna.

Znacajna je pre svega zbog toga sto su izbori dobijeni u velikim gradovima u Srbiji i sto, kada se sabere biracko telo u tim gradovima u kojima je opozicija pobedila: od Beograda, Nisa, Novog Sada, Kragujevca, Cacka, Uzica itd. To su gradovi u kojima zivi vecina stanovnika, vecina birackog tela u Srbiji. Kazem vecina, nekih 60 procenata, uzimajuci u obzir celo biracko telo, ukljucujuci Albance koji inace ne izlaze na izbore. Dakle, to je najveci deo stanovnika Srbije, tu je vlast osvojena. Nazalost tu mnogo vlasti nema. Srbija je centralizovana drzava, opstine su odavno lisene vlasti. Vlast se nalazi u Republici, tu je ona skoncentrisana, tu je ona centralizovana. Na neki nacin su socijalisti u opstinama u Srbiji izgubili vlast, a opoziciji ostavili probleme. Nije lako upravljati opstinama i gradovima u kojima su socijalisti upravljali godinama i decenijama. Ipak, ta pobeda je znacajna, ona je znacajna i politicki zato sto se opozicione stranke mogu za predstojece republicke izbore, ostvariti bolju kontrolu nad birackim spiskovima, zahvaljujuci tome sto kontrolicu veliki broj gradova i opstina u Srbiji. Jos vise od toga, ova pobeda je znacajna u psiholoskom smislu, jer za javnost u Srbiji ona znaci ili upucuje na cinjenicu da sadasnja vlast koja je prigrabila sve, i medije i novac i sredstva represije moze da izgubi izbore. Izgubila ih je.

Utoliko je ova pobeda znacajna. Naravno s ovom pobedom se stvari, bas zbog toga sto je lokalna vlasto ogranicana, nije mnogo stosta promenilo, kada je rec o medijima. Socijalisti su zadrzali kontrolu u medijima, monopol, pre svega kada je rec o mocnim elektronskim medijima, ali ova pobeda na lokalnim izborima podstice i opozicione stranke i njihove birace da izvrse jedan veliki pritisak i deo tog pritiska se i danas oseca na protestima u Beogradu i sirom Srbije. Dakle, da se izvrsi jedan veliki pritisak, da uslovi, pre svega medijski, za predsetojece republicke izbore budu zaista koliko-toliko ravnopravni.

Jer ako opozicija pobedu na lokalnim izborima ne bi iskoristila da popravi medijske prilike, da ucini medije otvorenijim, da ih deblokira, ona bi ucinila veliku gresku. Javno se u Srbiji to ocekuje od opozicije, oni koji protestvuju u Beogradu i sirom Srbije to ocekuju od opozicije i ako opozicija na sledece, veoma vazne presudne republicke izbore izadje tako da se oglusi o ovaj zahtev demokratske javnosti u Srbiji onda bi se mogli reci da je u nekom smislu tu javnost izdala. Ne verujem da ce do toga doci, mislim da ce se predstojeci republicki izbori u Srbiji odvijati pod uslovima koji ce biti znatno drugaciji od onih u kojima su izbori u Srbiji drzani do sada.


14400