18/11/96
Danas je u Beogradu odrzan drugi krug izbora za opstinske i gradsku Skupstinu. Napetost pred izbore, kao i svaki put u prestonom gradu, bila je gotovo omamljujuca. Ratovalo se plakatima na sve strane, tako da nam se, bar privremeno, smese ponizno sa zidova lideri stranaka i stranacki kandidati.

Autobuse gradskog saobracaja treba u tom periodu (a i inace) po svaku cenu izbegavati. Oni, naime, postaju ladje sublimiranog narodnog ludila. U Parlamentu na tockovima vatrene politicke rasprave zapocinju i posle najblazeg guranja ili slucajnog lakta. One podrazumevaju sazetu genealogiju nase krize, uz neizbeznu analizu spoljnog faktora. Ukoliko i pre rasprave nije doslo do razmene udaraca, posle nje tuca je neminovna.

Vladajuci rezim najavljuje nastavak svoje vlasti, a opozicija vec spekulise sa mogucnoscu ponavljanja zagrebackog scenarija (tamo je pobedila opozicija, a predsednik sprecio izbor gradonacelnika).

Bilo ko da pobedi, cini se da je ponavljanje takvog scenarija ovde, ipak, manje verovatno. Ne samo zato sto nas Ustav ne dozvoljava takve prinadleznosti, vec i zato sto Dinamo nije bio prvak sveta.