20.01.1997
Nocas su beogradski studenti pokazali da nedavni predlog urednika vodeceg belgijskog dnevnog lista, da im se dodeli Nobelovu nagrada za mir, ima svoju utemeljenost. Naime, oni su celu noc probdeli ispred policijskog kordona koji je bio nemilosrdan veceras i nije zeleo da se pomeri. Policajci su se menjali na svakih sat vremena, i po onome sto sam uspeo da vidim nijedna grupa se nije dva puta vracala. To nije obeshrabrilo beogradske akademce, niti je obesnazilo njihov vedar duh. Naprotiv, atmosfera je bila izvrsna, svaki protekli sat na velikom casovniku na zgradi ispracen je burno, uz odbrojavanje i masovni ples koji bi usledio. Medju studente su dosli i neki poznati glumci, novinari i intelektualci, da im svojim
prisustvom daju podsticaj. Tako je glumac Lazar Ristovski nekoliko jutarnjih casova proveo u prvom redu sa studentima, uveseljavajuci ih neprestano, a Biljana Vilimon je plenila svojim sarmom.

U prvom redu sve vreme stoji veliki drveni krst koga naizmenicno drze clanovi odbora, kao i velika ikona. Tu je, takodje, stajao i jedan postovanja vredan svestenik, kome na zalost ne znam ime. Taj prizor nije ni policajce ostavljao ravnodusnim i to se videlo po njihovim licima.

Ujutru su gradjani donosili hrani i cajeve studentima, potreseni svime sto se desava. Bilo je i onih koji su posle besane noci uz radio prijemnike, sa suzama u ocima, jednostavno dosli da zagrle nekog. Akademci nisu posustali, vec su u pola osam odrzali i jutarnju gimnastiku, trceci u krug i radeci vezbe. Time su priredili prizor za fotoreportere i strane kamermane, jer je tek pokojeg naseg zanimalo ono sto se nocas desilo.

U casu kada ovo pisem, dakle negde oko 9 casova ujutru, Kolarceva ulica je jos uvek puna studenata koji stoje pred kordonom.