01.02.1997
Poceo je i ovogodisnji FEST, ali nekako oronuo, izbledeo, svestan valjda i sam da dolazi u nevreme. Jos pre svog pocetka on je obelezen aktuelnim politickim kontekstom, jer je gradonacelnik Nebojsa Covic odbio da ga otvori u znak protesta zbog odbijanja vlasti da prizna rezultate izbora. Osim toga, odrzavanje FEST-a pokrenulo je ona vecna pitanja o drustvenom angazmanu umetnika u mutnim vremenima, o otkazivanju ili neotkazivanju predstava, o umetnosti unutar politike ili sveprozimajucoj politici koja u formi ulicne narodne svetkovine i sama postaje umetnost. Kanski festival 1968. nije odrzan zbog demonstracija, ali festival u prelepom gradu na Azurnoj obali je bio mezimce eminetnih levicara u situaciji u kojoj se u Parizu intelektualna podela vrsila na Maoiste, Titoiste i Staljiniste, situaciji o kojoj je Danilo Kis pisao kao o neverovatnom slepilu koje je tamo zatekao. Da ne bi bilo nesporazuma, ja mislim da je FEST u ovom trenutku deplasirana artisticka ektravagancija, da on degradira i svoj ugled i duh ovoga grada. Na ulicama je svaki dan performans koji po svojim umetnickim dometima, po autenticnosti motivacije, nadmasuje dve trecine produkcije koja ce biti prikazana.

Dakle, gradonacelnik je odbio da otvori FEST, a predsednik Saveta FEST-a je imao laksu saobracajnu nesrecu. I odluceno je da filmsku smotru otvori spiker koji ce procitati pismo predsednika Saveta. Kao da su ljudi koji imaju dodira sa vlascu naslutili da u ovo vreme cudesnog elektriciteta i bezbrojnih pistaljki i odlazak u WC postaje riskantan, a kamoli otvaranja smotre filma.

I zaista, skandal se dogodio. Pocetak FEST-a uz pistaljke! To je bilo neminovno, televizija je direktno prenosila, bila je to prilika da ljudi iz unutrasnjosti vide kako dise Beograd, bunt protiv nepriznavanja izbora u svakoj prilici. A pritom organizatori ni sami nisu svesni koliko su srecno prosli. Jer oni koji su bili u sali i zvizdali jesu pristalice opozicije cija se otmenost da opisati poredjenjem sa publikom na stadionu koja dolazi u lozu, poklonicima Koalicije ali umerenim i suzdrzanim, sto se retko oglasavaju, samo u gol sansi. A zamislite da je dosla i najvatrenija publika, ona koja ide na stajanje, jer je u tom trenutku bila okupirana mitingom na trgu.

Ja ne verujem da cu otici na ovogodisnji FEST, a ako i odem jedno je sigurno. Bice to sa pitaljkom oko vrata, i to ne samo zato sto je nosim i na spavanju poslednjih meseci (mozda zato setam celu noc u snovima), vec i zato da me cuva od zloduha staklene gradjevine pod cijim su krovom na istorijskim kongresima "zacrtane smernice naseg progresivnog i humanistickog" propadanja.