12.02.1997
U senci svih politickih dogadjaja, odigrava se i FEST, tacnije ono sto je od njega preostalo. Dan posle objavljivanja teksta u kome sam govorio o neprimerenosti FEST-a ovom trenutku, filmska svetkovina je posle dogadjaja na mostu zaista prekinuta. Posto je RTS Srbije precutala prekid, prosecan gledalac Televizije moze tumaciti vest da se filmska smotra ipak nastavlja, samo ovako. Dakle, FEST je postao neobjasnjivi kulturoloski fenomen, svojevrsni perpetuum mobile, koji se, iako neprekinut, nastavlja bas zato da bi pokazao kako je neprekidiv, uprkos svim "mracnim uticajima Koalicije setaca." Prkoseci tako ne samo destruktivnim uplivima, nego i elementarnim zakonima trajanja, FEST pokazuje svoju transpoliticku prirodu.

Salu na stranu, u medjuvremenu je jedini pravi gost festivala, glumac Zan Mark Bar gostovao na studentskoj bini i iskazao postovanje za njihovu odlucnost. I ne samo to, vec je par dana po objavljivanju prekida FEST-a i prekidu rada bioskopa i pozorista, ovaj rezim nagovestio priznavanje pobede opozicije. To je verovatno slucajnost bez dubljeg objasnjenja, ali je taj bojkot, mozda, bio fatalni korak ka deziluzioniranju stvarnosti u kojoj zivimo, ka prekidu tog privida normalne svakodnevice. Neko ce mozda reci da onima koji su ideoloski epigoni Marksa jeste tako malo stalo do estetike, da ih ta objava prekida rada nekih umetnickih institucija, nije previse ganula. Ali su se mozda zamislili nad pokuljalim gnevom onih ciji svetonazori pocivaju na estetici, i shvatili ga na svoj nacin, neumitno, dijalektikom samoukidanja kapitala, tacnije u bukvalnoj formi, kroz zrtvovane prazne blagajne.