21.06.1997.
U Srbiji je, samo u poslednjih nekoliko meseci, iz tame olovnih stamparija na svetlo dana izaslo nekoliko novih dnevnih listova razlicite orijentacije, pa je time ionako prezasiceno trziste postalo jos gusce. Odakle interes za nove listove, da li je zaista rec o novim uredjivackim koncepcijama, i cime objasniti takvu produkciju.

Prvi, lakse objasnjivi razlog, lezi u kakvoj takvoj liberalizaciji elementarnih uslova vezanih za stampanje dnevnih novina. Drugi, mnogo znacajniji, lezi u uredjivackoj koncepciji provladinih listova, kao sto su "Politika', "Vecernje novosti" i "Borba". Naime, oni sadrze dozu pristrasnosti koja nije podnosljiva ljudima drugacijih politickih ubedjenja. Zbog toga su neke porodicne navike duge vise decenija, silom prilika promenjene. "Politika", na primer, ima svakodnevnu rubriku kojoj posvecuje celu stranu, a koja bi se mogla nazvati "Svi nesporazumi u Koaliciji Zajedno". To je rubrika koja se gaji sa izvanrednom revnoscu, pedantnoscu, mada je, istini za volju, i problematika koju ona prati prilicno obuhvatna. Takav pristup stvarima, naravno, otvara mogucnosti za bujanje nevladinih listova uglavnom blizih opoziciji, od kojih neki sigurno ne bi izdrzali konkurenciju objektivnije "Politike".

Medjutim, i na tom drugom tasu situacija je vrlo interesantna. Pre par nedelja je grupa bivsih novinara "Nase borbe", nezadovoljnih nekim kadrovskim resenjima i finansijskom pozicijom lista, osnovala svoj list "Danas". Tek posle njihovog odlaska je promenjena famozna urednica politicke rubrike cija je pozicija izazivala polemike, a nekako u to vreme, gle cuda, i finansijska policija pohodi list i pronalazi neplacene racune od 150 000 DEM. Svi nesporazumi i konflikti se, naravno, pedantno registruju u "Politici", no to se moze podvesti pod borbu protiv konkurencije. Time je ovaj list, koji je preziveo najteze udarce u prethodnim godinama, doveden u nezavidan polozaj. Vecina najuglednijih novinara u drugim redakcijama beogradskih listova, radili su nekada u "Nasoj borbi", tako da taj permanentni odliv postavlja odredjena pitanja. Ovaj list je predstavljao jedini ozbiljni politicki dnevnik u Srbiji, a uz to je bio i miljenik evropskih institucija i politicara. Koliko uspesno ce se "Nasa borba" oporaviti od odlaska vrhunskih profesionalaca i hoce li uspeti da sacuva svoj kredibilitet, pokazace vreme pred nama.

Nesto pre "Danasa", pojavio se i "Gradjanin" ciji je glavni urednik Aleksandar Tijanic. Sem izvanrednog dizajna i intrigantnih kolumni pomenutog gospodina, taj list nije predstavio neki ozbiljniji kvalitet. Za sadrzaj visokog nivoa potrebno je malo vise od dobrih veza u vlasti i opoziciji, koje gospodin Tijanic nesumnjivo ima. A kada smo videli da i Bogdan Tirnanic pise za DT, a ne, dakle, za "Gradjanin", shvatili smo da je ili rivalitet medju dobrim prijateljima toliki da Tirke ne bi mogao da bude drugi komentator "Gradjanina", ili je profesionalni kriterijum Tirnanica iznad svakog prijateljstva.

Nekako najstandardnije unutar tog korpusa, drzi se "Blic". Zamisljen kao tabloid sa stilom, on drzi prilicno visok kvalitet i tiraz koji uz to ide. Neopterecen politikom po svaku cenu, on je uspeo da se konsoliduje posle odlaska novinara koji su formirali "Demokratiju", i da dosledno sprovede proklamovanu uredjivacku koncepciju. DT je sa svojom senzacionalictickom orijentacijom solidna konkurencija "Blicu", ali su i ljudi iz DT odlicili nedavno da povise cenu lista, navodeci kao razlog gustinu trzista i pad tiraza.

"Demokratija" je nastala kao cedo svenarodne pobune protiv izborne kradje u toku zimskih meseci. Izgledalo je, u pocetku, da je sudbina lista neumitno vezana za taj protest, i da po njegovom okoncanju on tesko moze opstati. Stvarnost je pokazala drugacije. Modifikujuci se u hodu i poprimajuci izrazeni karakter urbanog lista, "Demokratija" je, ipak, uspela da zauzme svoje mesto na tesnom polju dnevne stampe. Pa ipak, kakva ce biti sudbina ovog lista, bez znacajnije finansijske zaledjine i izgleda poput fabrickog biltena, tesko je prognozirati.

Dolaze izbori i turbulencije na politickom i drustvenom polju su ocekivane. Gustina konkurencije na polju dnevne stampe je dobar znak neumitnog prodora drugacijih, trzisnih principa funkcionisanja drustva. Ako je pre drugog svetskog rata u Srbiji bilo vise od deset listova, ne postoje razlozi da ih i sada nema. Neki od aktuelnih listova svakako nece preziveti, ali ce nastajati neki drugi, i taj dinamizam krojice vremenom drugacije javno mnenje koje ce svoj odraz, nadamo se, pokazati i na izborima.