20.10.1997.
Postoji kod Frojda termin "neuroza sudbine". Njime se objasnjava naoko neobjasnjivi fenomen da odredjeni ljudi stalno upadaju u neresive nevolje i dileme, tacnije razotkriva se da ih ti ljudi sami i stvaraju. Slicna stvar bi se, uz neznatne ograde, mogla reci i za narode. Tako je nas zivot neprestano izlozen sudbonosnim odlukama-ne izaci i pogresiti ili izaci i pogresiti jos vise, napraviti kopromis ili ostati dosledan...

Posto smo u drugom krugu spaseni za jedan stoti, ocekuje se ponavljanje predsednickih izbora u roku od par meseci. Ljudi iz SPO-a vec najavljuju svog kandidata za sledece izbore, uvereni, verovatno, da ce mu u toku narednih meseci volsebno narasti sanse. No kako vreme odmice, tako postaje jasno da izmedju Vukovog stavljanja tapije na opozicionu Srbiju i Milosevicevog na onu zvanicnu, bar za mene, nema znacajne razlike. Stavise, mislim da veliki Mag balkanskog kolopleta mudro cuva i pazi pomenutog opozicionara, uveren da ako ovaj nije uspeo da ga skine sa vlasti u prethodnih sedam godina, nece ni u narednih pedeset.

Uz rizik da moji komentari pocnu da lice one koje pise poznati beogradski kolumnista, kome ne manjka pretencioznosti, reci cu da sam u prethodnom tekstu predvideo kakva je stvarna priroda prethodnih izbora, opisao njihov fantazmagorijski karakter -oni se, zapravo, nisu ni desili. Sada bi opozicioni blok koji je postupio pametno i propustio predsednicku igru trebalo dobro da razmisli o tri stvari pre ishitrenih odluka vezanih za ponovljene izbore. Najpre, kolike su realne sanse da u tri meseca, cak i ako uslovi budu idealni, u javnosti steknu potrebnu popularnost. Drugo, sta mogu da izgube eventualnim neizlaskom, a pritom mogu da dobiju jos jednu potvrdu da partije koje izlaze nisu dovoljne da izaberu predsednika. I trece, kolike su sanse da ponovljeni izbori izmame vise biraca od ovih prethodnih.

Jer, ostanu li na tragu svojih odluka, dakle hrabre i dosledne, mogla bi se profilisati politicka opcija u kojoj zrela Srbija vidi svoju buducnost. U protivnom, bacice u vodu svoj dosadasnji ucinak postignut bojkotom, i uklopiti se u sveopste politicko blamiranje u kome nema pameti duze od tri dana i morala vrednijeg od onog "ulicnog".